Browse By

Dijalog o Kosovu – javno mnjenje na Fejsbuku i Tviteru [istraživanje, Vol 3]

Rezultati istraživanja stavova korisnika društvenih mreža Tviter i Fejsbuk, u periodu od 15. januara do 15. februara, 2018. u analitici Centra za nove medije Liber.

SVE MANJE KOSOVA U DIJALOGU O KOSOVU

Istraženi korpus komentara (pregledano je više od 40.000 komentara na FB stranicama i na mreži Tviter, od kojih se nešto više od 5000 odnosilo isključivo na Unutrašnji dijalog o Kosovu, ili
samo na Kosovo. Jedan značajan deo postova na Tviteru, „zauzeli“ su komentatori van Srbije,
prevashodno iz zemalja u okruženju, i ne mali broj na engleskom, nemačkom, albanskom i
italijanskom.)

Kroz sve prihološke, sociološke i lingvističke metode obrađeno je 2000 relevantnih komentara.
Ovaj treći ciklus, koji obuhvata period od 15. januara do 15. februara 2018. godine, pokazuje
izvesne specifičnosti u odnosu na prethodna dva ciklusa. U pogledu rasprostranjenosti teme
dijaloga o Kosovu, ova tema je sve manje zastupljena, na pojedinim portalima je skoro potpuno
nestala (naročito kada je reč o političkim strankama), ali se slika promenila i u pogledu načina
formulacije i formiranja stavova.

Više bitnih događaja je uticalo na diskurs na društvenim mrežama.

Pre svega tragičan događaj ubistva Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici 16. januara 2018.,
odnosno događaji koji su kao reakcija usledili neposredno nakon tog ubistva. Ivanovićeva smrt
bila je i predmet izrazite politizacije što se reflektovalo i na narative o Kosovu koje smo
analizirali.

Takođe, Ivanovićevo ubistvo je neretko karakterisano kao “teroristički akt”, uz implicitno ili eksplicitno optuživanje kosovskih Albanaca (kao i zemalja Zapada), odnosno uz tvrdnje o
njihovoj nameri da tim činom destabilizuju i ostvare vojnu i političku kontrolu nad srpskim
opštinama na severu Kosova. Ovakvi diskursi dodatno su produbili jaz između učesnika u
dijalogu.

Istovremeno, predstavnici Srbije su zbog ubistva Olivera Ivanovića prekinuli učešće u tzv.
Briselskom dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, što je takođe generisalo
negativna osećanja prema dijalogu.
Zatim, važan aspekt ovog istraživačkog ciklusa bila je i poseta Kosovu predsednika Srbije
Aleksandra Vučića, i koja je medijski predstavljena kao visoko rizična u bezbedonosnom i
personalnom smislu.

Sledeći novi motivi koji su se u ovom istraživačkom ciklusu pojavili, bili su „Apel za odbranu
Kosova i Metohije“ kao i “Referendum o Kosovu”, prvi koji se zapravo protivi dijalogu, a drugi
su kao specifično “rešenje” predlagali mnogi političari i politički analitičari. Ipak, ni tema, ni
pitanje, ni funkcija ovog potencijalnog referenduma nisu bili jasno navedeni ili precizirani. Stim u
vezi, mnogi građani ili onlajn komentatori su direktno povezivali pitanje priznanja nezavisnosti
Kosova i evropskih integracija Srbije, uz učestale kritike na račun “pritisaka” iz EU. Najzad, u
ovom ispitivanom periodu, bilo je ilustrativno i što je bivši predsednik Srpske akademije nauka i
umetnosti Nikola Hajdin izjavio da je Kosovo “izgubljeno” za Srbiju i da je na tu činjenicu
“trebalo navikavati” građane Srbije.

OPŠTI STAV

24.5 % komentara na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter iskazuje neutralan stav, koji
zapravo izražava volju za učestvovanjem u dijalogu, često sa predlozima, ili sa druge strane
konstatacijama o realnosti.
22 % iskazuje podršku dijalogu, uvek uz jasnu podršku predsedniku.
53 % iskazuje apsolutno negatvan odnos prema dijalogu, predsedniku, bilo kakvoj ideji o
razrešenju pitanja Kosova.

Preuzmite ceo 3. izveštaj o istraživanju javnog mnjenja na mrežama, u periodu od 16. januara do 15. februara 2018. godine. (pdf)

Pogledajte prezentaciju sa najvažnijim rezultatima monitoringa i istraživanja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *